U neku ruku, mart je za mene bio jedan od meseci sa najmanje obaveza do sad ali i dalje prilično izazovan. Nakon operacije koja je bila u septembru, naredna stavka u lečenju je bila terapija radioaktivnim jodom, a pošto imam malo dete, to je značilo i da dve nedelje ne mogu da budem kod kuće, jer iako ste OK da budete sa odraslim osobama, ne bi trebalo da imate bliski kontakt sa malom decom, trudnicama, i životinjama.
Dakle, pošto mi je bila potrebna distrakcija od razdvojenosti od porodice, bacila sam se na ručni rad. Prvi projekat je bila haljina koju sam brzinski sašila pred odlazak na terapiju u želji da imam nešto da razvedri dane izolacije, a drugi je bio minijaturni šal-marama koji sam isheklala po izlasku iz olovne sobe.
Aurelia Shift Dress
Haljina je rađena po kroju Aurelia od Juliane Martejevs kao “wearable toile”, odnosno probna verzija haljine od restlova neke tkanine pre nego što se uradi finalna verzija od materijala koji ste zapravo namenili za nju. Time steknete uvid u to koje izmene i prepravke kroja morate da uradite da biste ih prilagodili sebi i, uostalom, vidite da li vam kroj zaista leži pre nego što isečete potencijalno skup ili drag materijal za šivenje. Naravno, ja sam se susrela sa dva problema koja se (sad uviđam) ponavljaju u mom slučaju – krojevi se po pravilu dizajniraju za niže devojke sa manjim grudima, tako da ja definitivno moram napraviti par prepravki ukoliko bih htela da ponovim ovaj kroj tako da bude zaista nosiv.
Haljina je nažalost ispala prekratka za moj ukus, a ušitci za grudi se nalaze na pogrešnom mestu, tako da sam napokon rekla sebi da je vreme da se pozabavim učenjem modelovanja kroja kako bih ubuduće mogla da pravim tzv. “full bust adjustment”, odnosno izmenu kroja koja odgovara drugim veličinama korpi grudnjaka. Pošto mi je cilj da ove godine izbrusim svoje postojeće veštine i da krećem u avanturu sporog i postepenog dopunjavanja ormana stvarima koje sam sama napravila, bez tog znanja dalje ne mogu ako želim da to bude zaista to.
Ruby Scarf
Za period izolacije u hotelu sam ponela da štrikam čarape – jednostavan projekat koji je super kao pozadinska aktivnost dok gledate neki film, lak za spakovati i može svuda da se nosi sa sobom bez problema u maloj torbici. Jedini problem je što mi se baš odjednom heklalo umesto štrikalo kad mi moji alati i štek nisu bili pri ruci 😀
Na sreću, bila sam blizu jedne od mojih omiljenih prodavnica za stvaraoce – Kozzko Beo – gde sam mogla da uzmem ovaj predivni baby merino u svetlo plavoj boji i merino sa lureksom za malo svetlucavog efekta pa sa heklicom koju sam pokupila u prvoj usputnoj pozamanteriji da se bacim na pravljenje ovog maramčeta po Ruby Scarf mustri. Idealan projekat da se završi brzo, a toliko upotrebljiv odevni predmet pa mislim da je super ako ste početnik i želite da nosite nešto što ste sami napravili a da ne morate odmah da se mnogo pomučite.
Knjiški i buvljački bilans
Što se tiče knjiga, mart je obeležila Less: Stop Buying So Much Rubbish: How Having Fewer, Better Things Can Make Us Happier od Patricka Granta o konceptu održivosti i minimalizma kroz prizmu priče o tekstilu i odeći – ako šijete, pletete, itd, ovo je baš pun pogodak.
Na kraju, martovsku izolaciju sam iskoristila i da pred njen kraj posetim i Najlon, za koji inače nikad ne mogu da se organizujem, pa sam vikend u Novom Sadu provela, između ostalog, čeprkajući po buvljačkim kutijama. Nije bilo uzalud, pa sam se kući vratila sa raznim zabavnim ulovima, a ovo mi je omiljeni – kutija sa koncima za 1000 din.
Toliko od mene do sledećeg puta kada prelazimo na aprilske projekte – mesec još nije završen a već sam sašila i isplela ponešto, a bogami i započela jedan od majskih projekata 🙂
Leave a Reply