Što više okasnim sa nekim postom, sve mi je mrskije da ga napišem. Tako da i nije neobično što su se nagomilala tri meseca otkako sam pisala o hobitskim hobijima na blogu – pa sada, da se iskupim, evo jednog trobroja koji će pokriti april, maj i jun.
April je mesec kada sam postala mama, i uvek bude obeležen nekim uradi sam poklonima koje pravim za sina. Iako dobija i “normalne” poklone, stalo mi je da mu napravim nešto svake godine, i nadam se da će ta tradicija opstati kako bude rastao. Iako ima mnogo interesovanja i stvari koje voli, u periodu oko rodjendana se najviše interesovao za vitezove, pa je izbor bio prilično jednostavan. Sašila sam mu vitešku tuniku od restlova materijala, i ukrasila sa emblemom u motivu zmaja (poreklo fascinacije vitezovima je iz knjige Zog, pa se taman uklopilo). Ovde je tata priskočio u pomoć da nađe i vektorizuje odgovarajući dizajn, koji smo onda isekli Silhouette katerom u flok foliji, pa je onako mekan i baršunast na dodir. Ali, naravno, glavni detalj kod viteza je njegov šlem, pa bez toga nije moglo proći. Kostim je na rođendanskoj zabavi bio podeljen na dva mala viteza, pa je kaciga kod jednog a tunika kod drugog 😀
Tuniku sam sama sklepala, ali za šlem sam morala da se “konsultujem” sa internetom, pa sam tako naletela na ovaj tutorijal koji dolazi sa krojem. Iako je originalno zamišljen za rad za filcom, onaj koji je ovde dostupan je uglavnom poliesterski i dosta tanji pa mislim da ne bi bio najsrećniji izbor. Umesto toga sam koristila EVA penu u A4 listovima koja se može nabaviti u knjižarama, i prošila je na mašini bez ikakvih problema. Poklon je bio ukombinovan uz sunđeraste mačeve i šlem koje sam kupila (da ne bih zašla još i u cosplay teritoriju :D) i bio je potpuni hit.
Prilažem i sliku polu DIY projekta koji je bio ukrašavanje torte po slavljenikovoj porudžbini – svemir mu je nepresušan izvor fascinacije, pa je tražio tortu sa planetama. Očigledno ima još puno roditelja koji slušaju tirade o metanu na Uranu, crvenoj tački na Jupiteru i kamenju na Merkuru pošto je bilo lako naći kod Kineza dekoraciju u poslednjem trenutku 🙂 Šlag smo bojili u nadi da ćemo izvući svemirkastu boju a dobili običnu placu koju smo prskali jestivim šljokicama, a dok smo nas dvoje nasumično bacali srerbne kuglice i zvezdice po šlagu, muž je pincetom pokušavao da ih posloži po nekom redosledu :D. Ovo je prvi rođendan da svi zajedno dekorišemo i mislim da će postati tradicija, bilo je super zabavno a slavljenik je pričao o tome nedeljama posle rođendana.
Maj je bio rezervisan za (već pomalo i okasnele) baštenske projekte. Preko 10 godina pokušavam da održim neku baštu i svake godine nešto me osujeti, da li puževi koji preko noći pojedu sav rasad, ili smrdibube koje potpuno satru sve pred sobom tik pre nego što je vreme za berbu, ali ne odustajem. Ove godine sam odlučila da probam da stavim fizičku barijeru između predatora i mojih biljaka, pa sam postavila jedan mali plastenik, tek da testiramo da li ima smisla praviti nešto veće a i da vidim kako funkcioniše s obzirom da prvi put dolazim u dodir sa uzgojem u plasteniku. Fizikalija je bila grupni poduhvat kao što se vidi na slici 😀 a rasad sam, po drugi put uzimala od dve devojke iz Mirisne Bašte, koje ne samo da imaju u ponudi semena i rasad izuzetnog kvaliteta nego i mnoštvo neobičnih sorti raznih biljaka. Konkretno, kod njih sam kupovala najrazličitije cveće, sadnice smokve, a sada i rasad paradajza i paprike i sve je bilo za svaku preporuku. Za sad se čini da ima izgleda da ovaj projekat bude uspešan ali je još uvek rano da se radujem (poučena prethodnim godinama). Nadam se da će do kraja leta da bude neki post o punim korpama povrća 😀
Osim toga, uspela sam i da sašijem jedan šorts po EA Saturday Shorts kroju – kao i obično, u prvoj verziji sa manje bitnim materijalima. Iako je sam kroj interesantan (dopada mi se dizajn džepova i ideja da budu od nekog kontrastnog materijala), krajnji rezultat mi nije nešto preterano drag. Materijal koji sam iskoristila za džepove mi bode oči, a i ne dopada mi se kako mi sam šorc stoji – ima dosta viška materijala na prednjem delu pa bih morala da modifikujem kroj. Originalna zamisao je bila da sašijem verziju od crnog lana sa crno-belim kariranim džepovima, ali pošto mi se ne bakće sa menjanjem kroja taj projekat je stavljen na pauzu.
Nije me (preterano) obeshrabilo to što je šivaći projekat u maju propao, te sam u junu sašila futrolu za čitač elektronskih knjiga i jedan pončo za plažu – oba projekta su bila motivisana približavanjem odmora pa nije bilo prostora za razvlačenje. Naravno, da “ubrzam” stvari, sama sam smišljala kroj i isprobavala kvilting po prvi put 😀 Obod od paspul trake nije baš po mojim standardima ali sam htela da koristim materijale iz zalihe a da ne kupujem nove i onda sam morala da sklepavam sa užom trakom nego što mi je objektivno trebala. I dalje, ispao je vrlo praktičan, pa se ne žalim, a traku ću zameniti kad nađem prikladnu.
Pončo nije prvi koji sam pravila (ali nemam prigodnu fotku) i zaista je brz i lagan projekat a beskrajno praktična stvar, te će u julu biti na repertoaru i po jedan komad za sestrića i sestričinu. Muslin koji sam koristila je iz Liupke, imaju ubedljivo najveći i najlepši asortiman a dodatan bonus je što za razliku od ostali opcija, ovde mogu otići i lično da izaberem – i tom prilikom uvek sretnem nekoga iz ove naše male šivaće zajednice 😀
Što se knjiga tiče, u aprilu su tu bila tri naslova (Gorka pilula, Sve te sitnice, Yesteryear), maj je bio miks fantastike sa Empire of the Vampire i ne-fikcije sa The Art of Frugal Hedonism: A Guide to Spending Less While Enjoying Everything More, dok se u junu završavala Empire of the Vampire trilogija i pratile bibliotekarske preporuke sa Leto kad je mama imala zelene oči. Kao i uvek, ako vas interesuju detaljniji utisci, to pišem na Goodreadsu.
Do sledećeg čitanja – koje će biti za par dana, da se vratim na kolosek sa ovim julskim pregledom projekata vrednih beleženja.